Bc hibridi, semenska kuća iz Sombora, i ove godine je spremila široku paletu hibrida kukuruza – od najranijih iz FAO grupe 300 do najkasnijih iz FAO frupe 600. Ovi hibridi su rezultat rada dugog 122 godine i preko 70 godina oplemenjivanja kukuruza, te iskustva četiri generacije oplemenjivača. Akcenat je stavljen na otpornost prema bolestima kukuruza, visokom prinosu i kvalitetu zrna, zbog čega Bc hibride ratari sve više seju na svojim njivama.
Proučavajući različite hibride kukuruza, njihove prinose, kvalitet i upotrebnu vrednost, došli smo do zaključka da i stoka ima svog najboljeg, crvenkastog prijatelja: to je hibrid kukuruza BC 398, poznatiji pod imenom Pajdaš. Sa visokim sadržajem proteina, očigledno je svim kategorijama stoke vrlo ukusan i omiljen kao neizostavan deo dobre stočne hrane i izbalansiranog obroka.
-Ovaj hibrid se pokazao jako dobar, pravi je pajdaš – uz osmeh kaže poljoprivrednik Slavko Galfi iz Bikova. – Kod njega se ne dešava da se kvari, da se pojavi plesan…. Ne! A tako ima lepo i krupno zrno, sve zvoni kad se kruni, ko zlato!
Pajdaš je već osam godina najprodavaniji hibrid semenske kuće BC hibridi iz Sombora, što dovoljno govori o njegovom potencijalu. Poznato je da je kukuruz glavna komponenta u ishrani svinja, a njegov udeo u periodu intenzivnog tova dostiže 78 % obroka, pa tu pajdaš pronalazi svoje mesto. Udeo proteina u zrnu zna da prebaci 10 %. Dnevni prirast u ishrani svinja u obrocima u kojima je pajdaš osnovna komponenta je vrlo dobar i kreće se između 800 i 900 grama, a konverzija hrane je ispod tri kilograma (2,8-2,9). Utrošak hrane je uz Pajdaš za nijansu manji, samim tim i proizvodnja je rentabilnija.
Koliko je Pajdaš ukusan domaćim životinjama posebno su primetili uzgajivači pilića, od kojih mnogi tvrde da živina prvo pokljuca zrna ili prekrupu sačinjenu upravo od ovog hibrida kukuruza.
Odlikuje ga dobar rani porast, brzo pokrije brazdu. Ima nisku i čvrstu stabljiku, a sjajna osobina mu je tolerantnost na sušu i kukuruznog moljca. Ipak, odlična karakteristika koja se može unovčiti potiče od kolorita zrna pajdaša. Lepo, krupno zrno ovog hibrida ima divnu crvenkastu boju lako pronalazi kupce. Kada u domaćinstvi zafali gotovine, a pajdaša ima u ambaru, treba samo izaći do prve pijace i krupno crveno zrno brzo će pronaći kupce po pristojnim cenama.
Prinosi ovog hibrida su prilično stabilni, u dobrim godinama – izuzetni. U 2018.-oj na njivi Pavla Malbašića kraj Sombora Pajdaš je rodio 14 tona i 300 kilograma pop hektaru, uz 13 % vlage u berbi (58.000 biljaka po hektaru). U istoj godini kraj Maradika, na parcelama Martina Barešića BC 398 je rodio 13.100 kilograma (13,8 % vlage u berbi, 73.000 biljaka po hektaru).