PRINOSI BC HIBRIDA KUKURUZA DALEKO VIŠI OD PROSEKA

U selu Kuzmin nedaleko od Šida održani su 2. oktobra dani polja BC hibrida na parcelama Milivoja Zečevića iz Kuzmina.

Ovaj uzorni domaćin primenjivao je punu agrotehniku pa ne treba da čude visoki prinosi koje je ostvario.

Prinos svih hibrida bio je preko 10 t/ha a pojedinih je iznosio i do 12 tona po hektaru.

Đuro Lukić, direktor marketinga BC Hibrida zajedno sa poljoprivrednicima obišao je ogledna polja.
On je ovom prilikom posebno istakao hibride Ridjan i Dugi tolerantnije na sušu i koji su i 2012. godine u sortnoj komisiji bili najprinosniji u Srbiji sa prinosom između 5 i 6 tona.
Takođe je istakao i hibrid 525 koji ima veliki potencijal i uspešno je proizveden u semenskoj proizvodnji, tako da će ga biti dovoljno u ponudi za narednu setvu.
Lukić kaže da se u narednim godinama usled klimatskih promena sejati sve više hibrida iz ranijih grupa zrenja koji su pogodni za sušne godine.
Da je kukuruz najsigurnija ratarska kultura, pokazala je i ova godina, soja je podbacila i sa cenom i sa prinosima dok sa rodom kukuruza ipak možemo biti zadovoljni, rekao nam je Lukić.

Ivan Milojević promoter BC hibrida za istočnu Srbiju kaže da su prinosi kukuruza u braničevskom okrugu od 3 do 5 tona po hektaru.
Iz palete BC hibrida izdvojili su se hibridi Klipan, Dugi i Riđan koji su imali znatno više prinose.
Na jednoj lokaciji u Topolovniku ostvaren je prinos hibrida Dugi 9,5 tona po hektaru. Ovaj hibrid ostvario je i dužinu klipa od 35 cm.
On kaže da je hibrid Ridjan popularan medju stočarima zbog visokih prinosa ali i većeg sadržaja proteina koji su važni jer se koristi pretežno u ishrani stoke.
Hibrid Klipan je namenjen za skidanje u zrnu, karakteriše ga 16-18 redova zrna, žuto zrno sa nijansom narandžaste boje i visok prinos.

Ove godine, uprkos nedostatku padavina, Bc hibridi su pokazali dobre rezultate.
Po rečima Belenzada Sime, promotera BC Hibrida za Bačku, i pored loših agroekoloških uslova neki od BC hibrida imali su odlične prinose.
Najbolje se pokazao 525 hibrid koji je od novijih hibrida iz ponude BC hibrida. Ovaj hibrid je iz Fao grupe 500, karakteriše ga klip sa 18-20 redova zrna, i prvenstveno je namenjen za skidanje u zrnu jer jako dobro otpušta vlagu, medjutim proizvodjaci ga skidaju i u klipu i samo treba da paze da mu vlaga ne padne ispod 25, da ne bi bilo problema prilikom krunjenja.
Hibridi Ridjan i Dugi su takođe od ove godine u komercijalnoj prodaji, pripadaju Fao grupi 600 i takođe su imali odlične prinose.
Hibrid Riđan (FAO 610) ima krupno zrno narandžaste boje, prvenstveno namenjen za skidanje u klipu.
Hibrid Dugi (FAO 620) je raznovrstan hibrid, može da se skida u klipu a dobro je rešenje i za silažu. Karakteriše ga visoka biljka koja dosta dugo ostaje zelena, klip mu je nisko naseljen i nema opasnosti od poleganja.
Belenzada kaže da je u reonu Bačke pogotovo u okolini Sombora, zahvaljujući pre svega mikroklimi i većem broju padavina od proseka, na pojedinim parcelama prinos ova dva hibrida iznosio i preko 8 tona po hektaru.

Duran Goran predstavnik za Srem i Mačvu kaže da su se ove godine izdvojila dva hibrida: BC Klipan i BC 532 (poboljšani klipan).
BC Klipan imao je na nekoliko lokacija prinos preko 10 tona a na dve parcele i preko 12 tona.
Hibrid BC 532 je poboljšani hibrid Klipan koji karakteriše brže otpuštanje vlage i pre svega je pogodan za skidanje u zrnu.
On kaže da i je i sama cena semena bila povoljna na startu setve što je privuklo i mnogo novih kupaca.
Duranu imponuje što su i oni zadovoljni semenom i prinosima i što će sledeće godine povećati površine pod BC hibridima

Radoslav Katić poljoprivrednik iz Farkaždina kaže da je sa BC Hibridima ostvario najveće prinose u odnosu na druge semenske kuće koje je sejao.
Najbolje prinose ostvarili su hibridi 678, 532 i Pajdaš, i to od 3 do 5 tona po hektaru.
Izuzetno sušna godina, 50 dana bez kiše, dok je u julu palo samo tri litre kiše po metru kvadratnom.
Oplodnja je bila dobra ali klip nije mogao da napreduje u tim uslovima.
Ali je on i pored toga zadovoljan, bere ga u klipu, vrše u zrnu, nije imao jalovih stabljika.

Izvor: www.agropartner.rs